Škola na prvom mestu

Mnoge vrhunske sportiste gledamo samo na televiziji, retko nam se pruži prilika da ih vidimo uživo, a skoro nikada da sa njima i popričamo. Zahvaljujući tome što smo deo ekipe đaka reportera, to nam je sve češće moguće. Takosmo u svečanoj sali Opštine Kikinde, 6. aprila, razgovarali sa Predragom Peruničićem, osvajačem brojnih medalja sa našom rukometnom reprezentacijom.

Da li ste nekada bili na Školskoj olimpijadi?
- Jesam, više puta.
Da li ste osvojili nagradu?
- Tada smo svi osvajali nagrade, ali najvažnije je da sam iz takmičenja izašao kao sportista, što mi je bila „odskočna daska“.
Kako Vam je bilo u klubu kada ste počeli da se bavite rukometom?
- Bilo mi je u svakom pogledu odlično, znao sam šta hoću. Savetujem vama da budete dobri đaci, da budete uporni i da se bavite sportom.
Kako su Vam tada izgledali treninzi?
- Treninzi su bili u skladu sa rastom i svaki trening je naporan kao što je i svako učenje naporno. Ali,čovekkojinešto žarkoželii trudi se,svojsan i ostvari.
Kakav je osećaj osvojiti srebrnu medalju na Svetskom kupu?
- Osećaj je prelep.
Za koje klubove ste igrali?
- Igrao sam za mnoge klubove, u Aziji, Evropi...
Koliko su Vaši treneri uticali na Vas da postanete svetski šampion?
- Prvo su tu bili učitelji i profesori da mi pomognu da pronađem svoj sport, a kasnije su mi treneri samo pomagali da taj sport što više usavršim.
Da li ste imali podršku porodice i koliko Vam je ta podrška značila?
- Da, maksimalno. Ali, nisam smeo da zapostavim školu, tako da je škola uvek bila na prvom mestu.
Na šta ste najponosniji u karijeri?
- Najponosniji sam na to što sam osvojio medalju za našu državu, što sam proputovao ceo svet zahvaljujući sportu i što sam postao poznat zahvaljujući sportu.

Anđela Kovačić, VII4

Istrajnost pre svega

Dana 6. aprila imao sam priliku da intervjuišem ministra za sport, Vanju Udovičića, koji je veoma rado odgovarao na pitanja i ovaj intervju vam prenosimo u celosti:

-Dobar dan, da li biste mogli da nam odgovorite na nekoliko pitanja?
-Naravno.

-Kakav ste bili đak u školi?
-U osnovnoj školi sam bio odličan, a u srednjoj vrlodobar. 

-Da li ste ikad prepisivali na kontrolnom?
-Pokušavao sam, ali sam bio loš u tome i bio sam kažnjavan.

-Da li ste ikada dobili jedinicu?
-Više puta.

-Sada da pređemo na ozbiljnija pitanja. Da li ste ikada predstavljali školu na nekom takmičenju?
-Predstavljao sam osnovnu školu na Opštinskom i Gradskom takmičenju u fizici i na GradskomTakmičenju između četiri vatre.

-Kakav rezultat ste imali?
-Sa Opštinskog sam prešao na Gradsko, gde sam shvatio da su druga deca bila mnogo bolja i spremnija od mene, a naTakmičenju između četiri vatre smo takođe došli do gradskog nivoa i tu smo ispali, nismo otišli na Republičko. 

-Kada ste odlučili da se bavite vaterpolom?
-Sa osam godina.

-Kako ste bili duže u ovom sportu, da li ste morali da se odričete nečega da biste uspeli?
-Ja bih mogao da pričam sat vremena šta je potrebno za mladog čoveka i koliko je potrebno žrtve i odricanja da bi se ostvarili snovo i ono što ste zacrtali. Mislim da nemamo toliko vremena da pričamo, ali odgovoriću ukratko. Da, često sam se odricao mnogih lepih stvari koje su moji vršnjaci radili. Bio sam spreman da žrtvujem mnoge stvari zarad višeg cilja i u tome sam uspeo. Koliko god da su u nekim trenucima moji vršnjaci želeli da odustanem od toga, nekada me čak i zadirkivali, uvek sam bio istrajan u tome i mislim da sam uspeo samim tim što sam postao neko koga mlad čovek prepoznaje, vidi u meni svog idola. Ugledajući se na čoveka koji je meni bio idol, kasnije i trener, postigao sam to da sam mladim ljudima ja idol.

-Koliko ste osvojili medalja, koja Vam je najdraža i gde ste je osvojili?
-Ne znam tačno koliko sam osvojio medalja. Najdraže mi je svetsko zlato 2009. u Rimu zato što sam tada postao kapiten naše reprezentacije i tad smo osvojili Svetsko prvenstvo.

-Hvala Vam, gospodine ministre, što ste nam odgovorili na ova pitanja.
-Hvala vama što ste mi ih postavili. Veoma ste profesionalan i odličan novinar. Svaka čast na tome.

Vuk Šerbula, VI1

Školska olimpijska baklja u Kikindi

Iz Sremske Mitrovice, koja je 2012. godine bila domaćin Školskih olimpijskih igara, 1. aprila krenula je olimpijska baklja put Vranja. Vranje je ove godine domaćin Školskih olimpijskih igara, a Kikinda je ovog meseca jedan od gradova koji su imali čast da dočekaju olimpijski plamen. Ovu manifestaciju su u našem gradu uveličali mnogobrojni sportisti, plivač Dušan Novaković, džudista Nemanja Milić, učenici osnovnih škola i čelnici lokalne samouprave. Na bini ispred Skupštine grada prisutnima se obratio gradonačelnik grada, koji je i sam u mladosti bio uspešan sportista. Moji drugari iz razreda i ja imali smo priliku i čast da razgovaramo sa njim i prenosim vam naš razgovor.

Kada ste počeli da se bavite sportom?
Sportom sam počeo da se bavim sa pet godina.

Šta ste trenirali?
Trenirao sam plivanje, fudbal, tenis, atletiku.... Skoro sve sportove sam trenirao.

Za koji ste se na kraju opredelili?
Na kraju sam najviše vremana proveo u atletici.

Kakvi su bili treninzi u to vreme?
Treninzi su bili veoma teški, naporni. Atletika je jedan od težih sportova. Zahteva puno odricanja, truda, požrtvovanja.

Kako ste uspeli da uskladite trening sa školom?
Trudio sam se da ne zapostavim školu, ona mi je bila prioritet, jer sport i trening treba da budu nešto što se radi u slobodno vreme. 

Koji Vam je poseban trenutak u sportskoj karijeri?
Jedan od najvećih uspeha mi je kada sam postao slavan u državi, a to je bilo u prvoj godini treniranja atletike.

Da li ste Vi možda nekada učestvovali na Školskoj olimpijadi?
Jesam, učestvovao sam na Školskoj olimpijadi, ali se ne sećam koje godine. To je bilo davno, takmičili smo se u Somboru i bilo je lepo.

Šta biste poručili našim mladim sugrađanima?
Ja bih poručio našim mladim sugrađanima da obavezno, na sve načine, koriste svaki slobodan trenutak da se bave sportom. Mogu mnogo toga naučiti, upoznati nove ljude, drugare. Naravno, ono što je najvažnije je da će naučiti da pobeđuju i gube i da će jačati svoj duh.

Inače, moji drugari i ja bismo voleli da i mi, Kikinđani-osnovci, u narednom periodu budemo domaćini Školskih olimpijskih igara.

Ivana Plemić, V2

TRUDOM DO CILJA

U utorak, 5. aprila, kroz naš grad je prošao školski olimpijski plamen.

Na gradski trg i binu ispred Gradske kuće plamen je doneo Dušan Novaković, kikindski plivač, i predao ga u ruke sugrađaninu, Nemanji Miliću, kadetskom džudo reprezentativcu Srbije. Potom su na binu izašli sportisti koji će predstavljati naš grad na 10. Školskoj olimpijadi.

Svetislav Vukmirica, dugogodišnji džudista i sportski radnik, poželeo je tom prilikom sportistima da dobiju medalje i da osete olimpijski duh. On misli sve najbolje o sportskim takmičenjima jer su dobra za decu i dodaje da će deca tako naučiti da pobeđuju i gube, padaju i ustaju, shvatiće da svaki cilj koji zacrtaju mogu i da ostvare ako se dovoljno potrude.

Školske olimpijske igre će se održati u Vranju od 9. do 16. maja. Učestvovaće stotinak mladih sportista našeg grada.

Staša Vizi, VII4 

Ženska strana medalje

Povodom 8. marta, OŠ „Sveti Sava” i Centar za podršku ženama iz Kikinde organizovali su promociju ženskog sporta u našem gradu.

Mnogobrojnim đacima predstavljeni su košarka, odbojka, rukomet, karate, džudo, tenis, streljaštvo i gimnastika.

Svojim prisustvom i obraćanjem manifestaciju su uveličale uspešne sportistkinje našeg grada – Brankica Zarić, prvakinja u streljaštvu, Tanja Sili, uspešna karatistkinja i trener, kik-bokserka Branka Arambašić i mnoge druge.

Imali smo čast i priliku da razgovaramo sa Nevenom Grubišić, prvakinjom u džudou i  bivšom učenicom naše škole, sada maturantkinjom kikindske Gimnazije „Dušan Vasiljev”.

Kako si zavolela džudo?

- Kada sam bila mala, tata me je odveo u Džudo klub „Partizan”, videla sam šta deca rade, svidelo mi se i tako sam zavolela i ja ovaj sport.

Koliko dugo ga treniraš?

- Od kada znam za sebe treniram džudo. Sport je moja najveća ljubav i svima preporučujem da se bave sportom, jer se kroz sport stiču samopouzdanje i radne navike.

Koji je tvoj najveći uspeh?

- Moj najveći uspeh je osvojeno Državno prvenstvo.

Među sportistkinjama, bila je prisutna i rukometašica Emilija Lazić koja igra na poziciji levog beka.

Koji je tvoj najveći uspeh?

- Najveći uspeh mi je kad sam sa svojim saigračicama osvojila Kup Vojvodine za devojke 2000. godišta. 

Zašto bi preporučila drugima da se bave rukometom?

- Rukomet je grupni sport. Dok igraš rukomet, stičeš osećaj da si deo tima u kojem svi funkcionišu kao jedan.

Manifestacijom „Ženska strana medalje” želelo se prikazati da sport nije rezervisan samo za muškarce. Sportom se promoviše pošten rad, hrabrost, dobrota i samopožrtvovanje.

Ivana Plemić, V2

Vojvođansko školsko prvenstvo u džudou 2016.

Svojim uspehom na Vojvođanskom školskom prvenstvu održanom 7. marta u Zrenjaninu naši učenici su ostvarili plasman za Republičku školsku olimpijadu koja će se održati od 9. do 17. maja u Vranju:

Luka Mićić IV3 - PRVO MESTO,

Nevena Milić VIII2 - PRVO MESTO,

Marko Mićić IV3 - DRUGO MESTO,

Mina Kozić VI2 - DRUGO MESTO,

Slobodan Bakić VIII3 - DRUGO MESTO,

Luka Spasić - TREĆE MESTO.

Okružno takmičenje u streljaštvu 2016.

Ekipe strelaca naše škole, muška i ženska, zauzele su PRVO mesto na Okružnom takmičenju održanom 1. marta i stekle uslov da se takmiče na Školskoj olimpijadi u Vranju maja meseca.

Dan više za odbojku

U cilju promocije i omasovljenja odbojke kao sporta, odbojkaški klubovi širom Srbije uključili su se u manifestaciju „Dan više za odbojku” koja je održana 29. februara 2016. godine u oko 150 gradova i opština u Srbiji. Reč je o jedinstvenoj akciji kojom se želi popularisati odbojka, pre svega među školskom decom.

Treneri Odbojkaškog kluba „KI 0230”  su u našoj školi održali časove odbojke učenicima prvog i drugog razreda pri čemu su im pomagale devojčice koje već treniraju u tom klubu. Ovo nije bila samo promocija odbojke već i celokupnog sporta gde mladi ljudi treba da se afirmišu, da se bave sportom, jer je on važan za razvoj mladih ljudi. 

Gordana Rackov, učiteljica