Trudom do uspeha

Dimitrije Stefanović je učenik VII3 naše škole i veoma uspešan u streljaštvu.

Koliko dugo treniraš streljaštvo?
Otprilike, 3-4 godine.

Zašto si izabrao baš taj sport?
Video sam to u igricama i bilo mi je zanimljivo da naučim kako se puca iz puške.

Koliko često imaš treninge?
Dva do tri puta nedeljno.

Kako igleda jedan trening?
Kada dođem u streljanu prvo uradim zagrevanje, obučem se u odelo, uzimam pušku, krenem da pucam i pucam oko 50 dijabola po treningu. Kada to završim, uradim nekoliko trbušnjaka. To moram da uradim. Mislim da je to važno, jer streljaštvo nije sport gde treba da trčimo, nije toliko fizička aktivnost, tako da je važno da vežbamo na treningu. Kada završim sa vežbama, idem kući.

Koliko dugo traje jedan trening?
Pa, otprilike dva sata.

Da li su naporni treninzi?
U početku su mi bili naporni. Kada više nisam pucao sa stalkom nego sam morao u rukama da držim pušku bez stalka bilo mi je naporno, ali sam se navikao posle mesec dana.

Kako uspevaš da uskladiš školske obaveze sa treninzima?
Nije mi problem. Kada idem u školu posle podne, pre podne učim, posle časova malo žurim na trening koji počinje u pola sedam, ali stignem.

Šta je potrebno da bi neko bio uspešan u streljaštvu?
Samo trud i da redovno dolazite na treninge.

Više puta si nastupao sa školskom ekipom na takmičenjima. Podseti nas kakve ste uspehe imali?
Prošle godine smo bili prvi na Okružnom takmičenju i tako stigli do Republičke školske olimpijade u Vranju. Nažalost, streljana nije bila dobra i gasili su svetla, pa je bilo teško da pucamo i nismo imali većeg uspeha. Ove godine smo na Republičkom u Smederevu osvojili pehar za drugo mesto.

Koji ti je najdraži uspeh?
Kompletno cela godina 2016. kada sam skupio dovoljno bodova na republičkim takmičenjima da besplatno učestvujem u kampu strelaca u Karatašu ovog leta.

Kako je izgledao kamp?
Nedelju dana smo imali pripreme za sezonu 2017/2018. Uglavnom smo imali fizičke aktivnosti, trčanje i vežbanje. Sa nama su radili trener Aleksandrovski i predsednik kluba iz Kladova.

Hoćeš i sledeće godine učestvovati na školskim takmičenjima? Kakve uspehe očekuješ?
Očekujem da ću bolje pucati i da ćemo imati bolje uslove na takmičenjima.

Šta bi poručio deci koja se ne bave nijednim sportom, zašto je važno da se bave sportom?
Važno je baviti se sportom zato što uglavnom sva deca sede pred kompjuterom ceo dan i ne rade ništa. Treba da potroše tu energiju koju imaju u sportu.

A, kako ti provodiš slobodno vreme kad nisi u streljani?
Pa, volim i ja nekad da sednem za kompjuter. 

Nataša Đuričin VI4

P.S. Intervju sa Dimitrijem objavljen je 19. decembra u 13. broju Plamenka.

Najlepše je druženje kroz sport

Ovo poručuje Aranka Binder, osvajačica više medalja na svetskim takmičenjima u streljaštvu.

Sa koliko godina ste počeli da se bavite sportom?
U osnovnoj školi sam počela da se bavim sportom već u 5. ili 6. razredu. Postojale su razne školske sekcije i u 8. razredu sam se opredelila, nakon više sportova koje sam isprobala, za streljaštvo. Posle sam nastavila svoju sportsku karijeru u streljaštvu i danas mogu da kažem da sam bivši sportista, osvajač olimpijske bronzane medalje u Barseloni 1992. godine, a sve to zahvaljujući putu koji sam započela upravo u osnovnoj školi i zahvaljujući tadašnjim mojim profesorima.

Da li ste u osnovnoj školi učestvovali u SOŠOV-u?
Da, učestvovala sam, i to čak u dva sporta. Učestvovala sam u sportskoj gimnastici i u streljaštvu. 

Zašto ste odabrali baš streljaštvo?
Bio je to možda sticaj okolnosti. Moji prvi sportski uspesi su bili veći u streljaštvu i to je bio razlog zašto sam ostala u ovom sportu.

Da li smatrate da je bitno da se deca bave sportom?
Apsolutno. Veoma je bitno da se deca bave sportom, i to prvenstveno iz zdravstvenih aspekata. Deca treba i da se druže sa svojim vršnjacima, a mislim da je druženje kroz sport najlepše moguće.

Koja bi bila Vaša poruka deci koja se bave sportom?
Deco, bez obzira da li smatrate da ste neki talenti ili ne, uključite se u više sportskih sadržaja, oprobajte se u nekoliko sportova i mislim da će svako moći da nađe nešto interesantno za sebe, a to je jako važno i korisno.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu.    

Đak reporter: Aleksandra Došen VI3

P.S. Intervju je objavljen u 12. broju Plamenka.

Uspomena iz Vranja

Olimpijada u Vranju je prošla bolje nego od očekivanog po pitanju streljaštva.

U četvrtak, 12. maja, kikindski strelci su krenuli na put. Istog dana su pucali srednjoškolci. Iako su bili umorni od sedmočasovnog puta, otpucali su veoma dobro.

U ženskoj konkurenciji, Neda Sarić, kao pojedinka je otpucala osrednji rezultat od 242 kruga i zauzela 36. mesto. U muškoj konkurenciji takmičila se ekipa Tehničke škole koju su činili Mario Volaš, Ferenc Vitez i Laslo Semeredi. Kao ekipa, zauzeli su 4. mesto. Mario je upucao 264 kruga i zauzeo 14. mesto, Laslo 256 krugova i zauzeo 22. mesto, Ferenc 253 kruga i zauzeo 28. mesto. Sve četvoro srednjoškolaca pucali su u očajnim uslovima, bez osvetljenja reflektora i sa slabim svetlom kod meta. Na svaki minut se i to slabo svetlo gasilo tako da se partija veoma odužila.

Sutradan, posle noći prespavane u kasarni, pucali su osnovci. Martin Martonoši se takmičio za OŠ„Đura Jakšić”. Ekipu OŠ„Sveti Sava” smo činili Dimitrije Stefanović, Mihajlo Bugarski i ja, Vuk Šerbula. OŠ „Žarko Zrenjanin” je predstavljala Lidija Renji. Ja sam otpucao 173 krugova i zauzeo 14. mesto, Dimitrije 169 krugova i zauzeo 19. mesto, dok je Mihajlo otpucao 156 krugova i zauzeo 43. mesto. OŠ „Sveti Sava” je ekipno zauzela 8. mesto. Lidija je otpucala 171 krug i zauzela 15. mesto, a Martin 167 krugova i zauzeo 23. mesto.

Boravak u Vranju će svima ostati u sećanju pre svega po druženju. Bar na kratko smo imali prilike da doživimo vojnički život. Ogromne spavaone, buđenje uz trubicu, vojnički pasulj...

Vuk Šerbula, VI1

U razgovoru sa strelcima

Streljaštvo je sport u kom se koriste puške i pištolji, kako bi se pogodile pokretne i nepokretne mete. Ovaj sport postaje sve popularniji među kikindskom decom.

Nedavno sam imao priliku da razgovaram sa našim strelcima, predstavnicima na ovogodišnjim Školskim olimpijskim igrama u Vranju: Anastasijom Bugarski IV4, Milicom Vesin VIII2, Teodorom Trukić VIII3, Mihajlom Bugarskim VII2 i Vukom Šerbulom VI1. 

-Koliko dugo se bavite streljaštvom?
Vuk: Streljaštvom se bavim celih jedanaest meseci.
Mihajlo: Oko godinu dana.
Anastasija: Malo manje od godinu dana.
Teodora: Oko šest meseci.
Milica: Već godinu i po dana se aktivno bavim streljaštvom.

-Zašto ste se odlučili baš za ovaj sport?
Vuk: Ovaj sport mi se svideo zato što je zabavan, dinamičan, a ja sam precizan, pa mi to malo i leži.
Mihajlo: Sviđa mi se.
Teodora: Drugarica mi je predložila da dođem na trening, meni se svidelo, pa sam nastavila da treniram.
Milica: Sviđa mi se rukovanje oružjem.
Anastasija: Mogu mnogo toga da naučim i da pucam iz puške što sam i želela.

-Gde trenirate?
Mihajlo: U Medicini rada.

-Ko vam je trener?
Svi, uglas: Neca Beloš.

-Kako izgleda jedan vaš trening?
Vuk: Prvo ide zagrevanje, pa se onda presvučemo, uzmemo puške i stanemo da pucamo. Ako nešto ne ide, zovemo trenera, on nam popravi pušku i na kraju treninga se pregledaju mete i iznosi se mišljenje.

-Kakav uspeh ste do sada imali?
Vuk: Izdvojio bih uspeh na takmičenju u Senti, na Kolu lige Vojvodine gde sam prvi put upucao 182 kruga od 200.
Mihajlo: Oko 180 krugova.
Anastasija: Osvojila sam prvo mesto na Ligi budućih šampiona u Kikindi sa 162 upucana kruga.
Milica: Ove godine imamo mnogo uspeha u standardnom pištolju i ja i moji drugovi iz kluba.

-Koja je vaša disciplina?
Vuk: Moja disciplina je serijska vazdušna puška B programa.
Mihajlo: Puška.
Teodora i Anastasija, uglas: Isto.
Milica: Trenutno pucam iz standardnog vazdušnog pištolja 10 metara u ženskoj konkurenciji.

-Šta vam se najviše dopada u streljaštvu?
Vuk: Druženje sa drugarima iz kluba ili sa onima koje sam upoznao na takmičenju.
Milica: Najviše mi se dopada kontakt sa oružjem koji ostvarujemo prilikom treninga ili na takmičenju.

-Da li imate idola i ko je to?
Milica: Naravno, to je Jasna Šekarić, osvajačica pet olimpijskih medalja i strelac milenijuma.

-Šta biste preporučili onima koji hoće da se bave ovim sportom?   
Vuk: Ko hoće da se bavi streljaštvom, moraće malo više da se angažuje, nečega i da se odrekne, da bi uspeo, kao na primer Jasna Šekarić ili neki drugi uspešan strelac, a ako želi da se bavi rekreativno, neka dođe na trening i neka otpuca. 
Teodora: Neka treniraju. Možda će postići i lep uspeh.
Anastasija: Streljaštvo je teško, ali ako se nauči, može da se osvoji i prvo mesto.
Milica: Svi zainteresovani mogu da dođu, pokušaju, vide kako to izgleda i ako im se svidi, postanu uporni, istrajni.

Aleksandar Selimović, VI2

Okružno takmičenje u streljaštvu 2016.

Ekipe strelaca naše škole, muška i ženska, zauzele su PRVO mesto na Okružnom takmičenju održanom 1. marta i stekle uslov da se takmiče na Školskoj olimpijadi u Vranju maja meseca.

Opštinsko takmičenje u streljaštvu 2015.

Devojčice i dečaci naše škole su na Opštinskom školskom takmičenju u streljaštvu osvojili ekipno PRVO mesto. Ekipu devojčica su činile: Anastasija Bugarski, Teodora Trukić i Milica Vesin, dok su u ekipi dečaka bili: Vuk Šerbula, Dimitrije Stefanović i Mihajlo Bugarski. Takmičenje je održano 11. decembra 2015. godine u prostorijama Streljačke družine „Kikinda”.

Čestitamo našim strelcima i želimo im mnogo uspeha na daljem takmičenju.

Streljačka družina

Kroz razgovor sa Necom Belošem, bivšim strelcem, a sada trenerom Streljačke družine „Kikinda“, učesnici sportskog kampa su se upoznali sa istorijatom, radom i uspesima ovog kluba. Gost je istakao značaj streljaštva na razvoj koncentracije i smirenosti, te toplo preporučio svima da se opredele za ovaj sport.

Milica Sandić, VIII4

Streljaštvo

Albert Nađ VII1, Mario Volaš VII4 i Emil Savanović VIII5 odlični su đaci naše škole, ali se uspešno bave i streljaštvom. Nedavno su kao ekipa nastupili na takmičenjima u streljaštvu i ostvarili zavidan uspeh, pa sam odlučila da sa njima razgovaram o utiscima i ovom sportu uopšte.  

Koliko dugo se bavite streljaštvom?
Albert: Malo duže od dve godine.
Mario: Četiri godine.
Emil: Godinu dana.

Zašto ste se odlučili za ovaj sport?
Albert: Zato što volim oružje.
Mario: Uvek sam voleo da se igram sa puškama.
Emil: Interesantan je i dobar za koncentraciju.

Koliko puta nedeljno  trenirate?
Albert: Pred takmičenje češće,  a ovako četiri puta nedeljno.
Mario: Sve zavisi. Kad imamo takmičenje, onda pet puta, a ovako tri puta nedeljno.
Emil: Triput.

Ko vam je trener?
Albert: Šimon Deneš.

Gde trenirate?
Emil: U Galackoj.

Da li ste nešto osvojili i gde?
Albert: Osvojio sam 2 diplome, 2. i 3. mesto na ligi Vojvodine.
Mario: Jesam, na II kupu Srbije bio sam drugi, na Ligi Vojvodine sam osvojio bronzu...
Emil: Pojedinačno nisam nastupao, ali sam ekipno bio više puta prvi.

Koje vam je najdraže takmičenje?
Albert: Drugo kolo Vojvođanske lige, kad sam bio sedmi.
Mario: Državno.
Emil: Školsko.

Šta vam se najviše dopada u streljaštvu?
Albert: Način na koji se održavaju takmičenja i to što je sport sam za sebe a ne grupni.
Mario: Sve.
Emil: Smiruje me.

Šta volite da radite u slobodno vreme?
Albert: Bavim se medicinom, proučavam stvari koje me zanimaju.
Mario: Volim da idem na treninge, da igram igrice na kompjuteru...
Emil: Gledam TV.

Koju vrstu muzike slušate?
Albert: Sve, uglavnom.
Mario: Rok.
Emil: Tab-step.

Šta biste preporučili onima koji hoće da se bave ovim sportom?
Albert: Ako žele da se bave streljaštvom, neka dođu u Galacku i pokušaju.
Mario: Važno je biti strpljiv.
Emil: Slažem se.

Teodora Plavšić, VIII1