Blog je pokrenut radi promocije fizičke aktivnosti i zdravih stilova života ne samo đaka i roditelja OŠ "Sveti Sava" Kikinda nego i šire javnosti.

28.11.2014.

O plivanju nekad i sad

Učenici koji su učestvovali na školskom takmičenju u plivanju, bili su pozvani, dana 20. novembra, na predavanje o plivanju koje je održao nastavnik Arpad Pastor. On je 13 godina trenirao i ostvario velike uspehe u svojoj plivačkoj karijeri. Postavili smo mu nekoliko pitanja na koja je on rado odgovorio:

Sa koliko godina ste počeli da trenirate plivanje?
Sa 7 godina počeo sam da se bavim plivanjem. To je bilo davne 1980. godine, u prošlom veku.  

Gde su se održavali treninzi i koliko često?
Pre nego što su zatvoreni bazeni počeli sa radom 1979. Godine, treninzi su se održavali na Plavoj banji i Starom jezeru, ali samo leti. Zimi se više trčalo, klizalo, išlo se u teretanu i dizali su se tegovi. Kada sam ja počeo da treniram plivanje u sportskoj hali, treninzi su se održavali tri puta nedeljno, ponedeljkom, sredom i petkom sat vremena, od 18 do 19, ali je onda krenulo pojačavanje, pa kada sam napunio 11 godina, treninzi su bili svakim radnim danom od 19.30 do 21, a subotom i nedeljom 2 sata, od 8 do 10. Sa 14 godina, dodali su nam dodatne termine za teretanu, utorkom, četvrtkom i subotom popodne, pa sam na treninge išao svakog dana, subotom pre i posle podne i nedeljom od 8 ujutru. Za raspust je i ujutru i uveče bio je trening u bazenu, znači svakog dana oko 4 km plivanja. U to vreme, mađarska reprezentacija je trenirala 18 km na dan. 

Da li se sećate svoje prve medalje ?
Prvu medalju osvojio sam na Prvenstvu Vojvodine za pionire do 10 godina u Novom Sadu 1983. Tada sam imao 9 godina. U pitanju je srebro, ali nisam siguran da li je bilo 100 delfin ili 100 prsno, samo znam sigurno da je bilo srebro. Davno je bilo. 

Na kojim ste sve takmičenjima učestvovali?
Učestvovao sam na brojnim takmičenjima, 5-8 zimi i isto toliko leti, na prvenstvu Vojvodine, Srbije, državnom, mitinzima širom SFRJ, Savezne Republike Jugoslavije i u Republici Srbiji i svugde sam osvajao medalje. Tako sam, na primer, išao u Zrenjanin, Suboticu, Sombor, Novi Sad, Adu, Sentu, Beograd, Pančevo, tada plivačke centre. Posle dugog niza godina kikindsko plivanje dobija 2 bronzane medalje na Prvenstvu Srbije i 2 bronzane na Prvanstvu velike SFRJ. Bio sam i u Nišu, Skoplju, Sarajevu (moja prva medalja, bronzana, sa Državnog 1985), Splitu, Rijeci (tu sam ispunio normu za reprezentaciju SFRJ), Zagrebu, Mariboru, Ljubljani, Celju i Kranju, pa je trebalo 15-16 sati da se stigne donde. Dosta se putovalo. Van Jugoslavije bio sam na međunarodnim mitinzima u Segedinu u Mađarskoj, Frajburgu u Nemačkoj i na Balkanijadi u Sofiji u Bugarskoj… Nažalost, sledeće godine, kada sam imao 17 godina, povredio sam se na Državnom prvenstvu i nisam mogao da učestvujem na Evropskom prvenstvu u Strazburu u Francuskoj, iako sam bio na spisku. Ni na Evropskom prvenstvu u Engleskoj nisam učestvovao zbog povrede. Bilo mi je veoma žao, ali, to je tako, u životu nekad pobeđujete, a nekad gubite. To je bio jedan moj strašan gubitak, ali šta da se radi... U životu morate da naučite i da gubite, a ja sam to naučio na malo teži način. Interesantno je da na Državnom prvenstvu nikad nisam bio prvi, nego drugi ili treći, jer je bio jedan Makedonac Kire Filipovski kojeg nisam mogao da pobedim. Goran Gunjača iz Splita, takođe prvak Hrvatske iz fizike i matematike, i  smenjivali smo se redovno na postolju za srebrnu ili bronzanu medalju. On me je i menjao u reprezentaciji na Evropskim prvenstvima. Još nešto, tada se strogo kontrolisalo kakav je ko bio đak. Treneri su to proveravali. Ako nisi bio odličan, nisi mogao da plivaš. Mnogo se izostajalo iz škole, pa smo se u školi trudili i morali to da nadoknadimo tako što smo bili dobri učenici. Kad se velika Jugoslavija raspala, ja sam konačno postao prvak države, ali mnogo manje. Iskreno, mnogo su mi draže one srebrne i bronzane medalje od ove zlatne. 

Koje ste sve stilove plivali?
Do 12. godine sam plivao prsno i delfin, kraul s vremena na vreme, pa leđno, što, moram priznati, nikada nisam ni savladao. Kasnije sam plivao 100 i 200 metara delfin, što mi je uža specijalnost, 50 i 100 metara kraul, što sam voleo da plivam, pa 200 mešovito... Najbolje rezultate sam imao na 200 m delfin (2:10 u velikom bazenu), 100 m delfin i 100 m kraul (ispod minut). Zanimljivo je da Plivački klub „Kikinda“ u kome smo plivali nas četvorica - kraulaši Branislav Jerković i Jovan Popov, Predrag Pavlović prsno i ja koji sam prvi startovao - još uvek drži državni rekord na 4x50m slobodno sa Prvenstva Vojvodine u Somboru.

Ko su Vam bili treneri?
Moj prvi trener bio je Zoltan Zoli Moldvai. Trenirali su me još i Bata Rajkov, Slobodan Boda Bokanić i Dragana Radak.   

Kada ste prestali da trenirate plivanje?
Godine 1991. polako prestajem, a 1993. potpuno napuštam plivanje, posle 13 godina treniranja. Tada sam već studirao, nisam više imao vremena, a i svi moji drugari su već otišli, pa više nije bilo zanimljivo. Zato je bitno da, kada trenirate, imate i drugare sa kojima trenirate. 

Koji vam je najveći uspeh?
Najveći uspeh smatram kad sam ispunio normu za omladinsku reprezentaciju SFRJ 1989, u Rijeci. Tada sam osvojio drugo mesto i dobio plavu trenerku sa grbom gde je na leđima pisalo Jugoslavija. Bio sam veoma ponosan... Tu je i nastup na Balkanijadi sa reprezentacijom. 

Koliko imate medalja?
Osvojio sam oko 150 medalja i isto toliko diploma. Bilo je mnogo takmičenja i mnogo disciplina. Uglavnom se sa 5-7 medalja dolazilo kući. U to vreme smo plaćali mesečnu članarinu, a klub nam je plaćao prevoz, hranu i startninu, tako da smo mogli i da učestvujemo na brojnim takmičenjima. Kako čujem, situacija je sada malo drugačija.

Da li biste se ponovo bavili plivanjem?
Da, i sve bih ponovo isto uradio, možda požrtvovanije, tako da bih sad i na Evropsko otišao.

Imate li poruku za decu kaja se bave plivanjem?
Uvek treba da budete uporni i nikad ne odustajete i, naravno, puno učite.


Milica Sandić, VIII4

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.