Trudom do uspeha

Dimitrije Stefanović je učenik VII3 naše škole i veoma uspešan u streljaštvu.

Koliko dugo treniraš streljaštvo?
Otprilike, 3-4 godine.

Zašto si izabrao baš taj sport?
Video sam to u igricama i bilo mi je zanimljivo da naučim kako se puca iz puške.

Koliko često imaš treninge?
Dva do tri puta nedeljno.

Kako igleda jedan trening?
Kada dođem u streljanu prvo uradim zagrevanje, obučem se u odelo, uzimam pušku, krenem da pucam i pucam oko 50 dijabola po treningu. Kada to završim, uradim nekoliko trbušnjaka. To moram da uradim. Mislim da je to važno, jer streljaštvo nije sport gde treba da trčimo, nije toliko fizička aktivnost, tako da je važno da vežbamo na treningu. Kada završim sa vežbama, idem kući.

Koliko dugo traje jedan trening?
Pa, otprilike dva sata.

Da li su naporni treninzi?
U početku su mi bili naporni. Kada više nisam pucao sa stalkom nego sam morao u rukama da držim pušku bez stalka bilo mi je naporno, ali sam se navikao posle mesec dana.

Kako uspevaš da uskladiš školske obaveze sa treninzima?
Nije mi problem. Kada idem u školu posle podne, pre podne učim, posle časova malo žurim na trening koji počinje u pola sedam, ali stignem.

Šta je potrebno da bi neko bio uspešan u streljaštvu?
Samo trud i da redovno dolazite na treninge.

Više puta si nastupao sa školskom ekipom na takmičenjima. Podseti nas kakve ste uspehe imali?
Prošle godine smo bili prvi na Okružnom takmičenju i tako stigli do Republičke školske olimpijade u Vranju. Nažalost, streljana nije bila dobra i gasili su svetla, pa je bilo teško da pucamo i nismo imali većeg uspeha. Ove godine smo na Republičkom u Smederevu osvojili pehar za drugo mesto.

Koji ti je najdraži uspeh?
Kompletno cela godina 2016. kada sam skupio dovoljno bodova na republičkim takmičenjima da besplatno učestvujem u kampu strelaca u Karatašu ovog leta.

Kako je izgledao kamp?
Nedelju dana smo imali pripreme za sezonu 2017/2018. Uglavnom smo imali fizičke aktivnosti, trčanje i vežbanje. Sa nama su radili trener Aleksandrovski i predsednik kluba iz Kladova.

Hoćeš i sledeće godine učestvovati na školskim takmičenjima? Kakve uspehe očekuješ?
Očekujem da ću bolje pucati i da ćemo imati bolje uslove na takmičenjima.

Šta bi poručio deci koja se ne bave nijednim sportom, zašto je važno da se bave sportom?
Važno je baviti se sportom zato što uglavnom sva deca sede pred kompjuterom ceo dan i ne rade ništa. Treba da potroše tu energiju koju imaju u sportu.

A, kako ti provodiš slobodno vreme kad nisi u streljani?
Pa, volim i ja nekad da sednem za kompjuter. 

Nataša Đuričin VI4

P.S. Intervju sa Dimitrijem objavljen je 19. decembra u 13. broju Plamenka.

Koraci ka uspehu

Poslednjih nekoliko godina tenis je sve popularniji među školskom decom. Koracima Novaka Đokovića i Ane Ivanović krenuli su i učenici naše škole Mia Gavranov iz 8-1 i Stefan Šibul iz 8-2.

Koliko dugo trenirate tenis?
Mia: Šest godina.
Stefan: Četiri godine.

Zašto ste izabrali baš ovaj sport?
Mia: Videla sam na televiziji i želela sam da probam i ja.
Stefan: Mene je u 4. razredu drug nagovorio da krenem i ja na tenis da bismo se družili i trenirali zajedno.

Koliko često imate treninge?
Stefan: Zbog problema sa salom, zimi nismo u mogućnosti da treniramo češće, pa zato imamo treninge četiri puta nedeljno. Leti treniramo dva puta dnevno po sat i po.
Mia: Ja imam individualne trninge sredom, petkom i subotom u Senti.

Koliko su teški vaši treninzi?
Mia: Pošto su individualni, teški su i uglavnom zavisi od mene, koliko se trudim.

Kako usklađujete školu sa treninzima?
Stefan: Treninge i školu usklađujem vrlo dobro, jer uz dobru organizaciju sve je moguće postići.

Šta je potrebno da bi neko bio uspešan u tenisu?
Mia: Potrebno je da ima volje, da veruje u sebe, da ne odustaje lako i da ima dobrog trenera.

Koji vam je najveći uspeh?
Stefan: Moj najveći uspeh je to što sam ove godine na Sportskim igrama mladih na državnom nivou bio drugi i što sam prošao na međunarodno takmičenje u Splitu gde sam osvojio treće mesto. Bilo je fantastično. Družili smo se, što je najbitnije. 
Mia: Na istom takmičenju sam i ja učestvovala i osvojila sam drugo mesto.

Kakva je konkurencija u vašoj kategoriji?
Stefan: Konkurencija je vrlo jaka i da bismo pobedili na mečevima, moramo dati svoj maksimum i da se trudimo najviše što možemo.

Kakva su vam očekivanja u novoj godini?
Mia: Očekujem da imam više uspeha i da idem na više turnira.
Stefan: Očekujem da idem na više turnira i skok na rang listi.

Šta biste preporučili deci koja se ne bave sportom?
Stefan: Preporučio bih im da počnu da treniraju bilo koji sport zbog toga što je sport jedna velika zabava. Nije bitno to hoćemo li pobediti, već da se mi zabavimo na terenu.
Mia: Mislim da bi trebalo da se bave sportom, jer je to bolje nego da sede za računarom.

Hvala vam na izdvojenom vremenu i želim vam mnogo uspeha.

Nataša Đuričin VI4